Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Најмање осам режимских телевизија преносило је митинг Српске напредне странке у „Арени“ за локалне изборе 29. марта.

Да не би гледаоци морали да се питају колико је публике дошло аутобусима из разних крајева Србије, професионални прорежимски аналитичар Крле је рекао да се позиву њиховог председника одазвало 70.000 људи, као да је на „Маракани“ поново укинуто седење, а Звезда игра финале Лиге шампиона.

Један вођа, један народ, једна Србија

Већ на самом почетку се видело да је изрежиран прави врхунац режимске опсене.

Камере и режија су дочаравали окупљање око једног човека. 

Да се угаси парохија при манастиру Чокешина

Испред Епархије шабачке окупили су се грађани незадовољни одлуком да се угаси парохија при манастиру Чокешина. Траже да надлежни у Српској православној цркви преиспитају одлуку.

Окупљени кажу и да је одлука донета без договора са мештанима и да, како наводе, поред светиње у свом селу, не желе да се припајају другој парохији.

Како се наводи у Одлуци владике шабачког Јеротеја, од парохије при манастиру Чокешина у истоименом селу одузима се 175 домова, који се припајају парохији Новог Села, која тако има 434 дома.

РТС

Годишња стопа инфлације у Канади пала је на 1,8 посто у фебруару, саопштио је у понедељак Завод за статистику Канаде, при чему се крај прошлогодишњег “пореског одмора” одразио на годишње бројке, али рат са Ираном и даље недостаје.

Фебруарска стопа инфлације успорила је у поређењу са истим периодом прошле године, јер су цене порасле када је средином месеца завршило ослобађање од пореза на робу и услуге, саопштила је агенција за податке, што економисти називају “базним ефектом”.

Цене хране забележиле су највеће успоравање, углавном због споријег раста цена свеже и смрзнуте говедине. Међутим, StatsCan је приметио да су цене намирница порасле за више од 30 посто од фебруара 2021. године.

Српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је сребрну медаљу на Светском дворанском првенству у скоку увис у пољском граду Торуњу скоком 1,99 метара.

Српкиња је поделила сребрну медаљу са Аустралијанком Николом Олисагерс и Украјинком Јулијом Левченко које су такође прескочиле 1.99 метара из истог броја покушаја.

Златна медаља припала је Украјинки Јарослави Махучик.

Млада 20-годишњакиња је прескочила стартну висину 1,85 метара, а затим је из првог покушаја прескочила 1,89. Ангелини Топић је и висине 1.93, 1,96 и 1,99 прескочила из прве. На крају Топићева није успела да прескочи из три покушаја висину 2,01... ДАЉЕ

Медији

У свету ће данас бити обележен Међународни дан среће, прославом среће и благостања у свим облицима, уз поклањање пажње другима и себи, изражавањем захвалности и одвајањем времена за особе које се сматрају важним. 

Међународни дан среће установила је Генерална скупштина УН нација 12. јула 2012. године, а има за циљ да препозна важност среће и благостања као универзалну тежњу човечанства.

Тог дана широм света се организују разни догађаји, активности и иницијативе у циљу промовисања среће, радости и позитивности. Циљ је да се међу појединцима, заједницама и владама подигне свест о важности среће у свакодневном животу.

За становнике на северној Земљиној полулопти данас почиње пролеће.

У исто време за становнике на јужној полулопти почиње јесен. На дан пролећне равнодневице обданица и ноћ нису једнаке дужине, јер Земљина атмосфера привидно уздиже сунце изнад хоризонта. 

Другог викенда у марту почело је и летње рачунање времена казаљку на часовницима смо померили један час унапред. Ипак, природа и званични календар неретко буду у раскораку. У сваком случају, званични долазак најлепшег годишњег доба ипак значи да су лепши дани пред нама.

За разлику од астрономског, односно календарског пролећа које почиње сутра, метеоролошко пролеће које такође траје три месеца, почело је још 1. марта.

Џефри Сакс је познати амерички економиста јеврејског порекла и професор на Универзитету Колумбија, познат по свом раду на одрживом развоју, борби против сиромаштва и економској политици. Постао је светски познат 1990-их година применом такозване „шок терапије“ за транзицију посткомунистичких економија, посебно у Пољској и Русији, док је данас активан као критичар западне спољне политике. У интервјуу за CNBC TV18, индијски телевизијски канал, износи своје виђење рата у Ирану.

Водитељ: Зависно од тога кога неко слуша о мотивима за овај напад, постоје гласови из америчке администрације који кажу да је ово урађено да би се осигурала промена режима, други гласови кажу „не ми хоћемо да проверимо нуклеарне могућности“, онда постоје они који означавају Иран као спонзора тероризма и то наводе као мотивацију, а онда постоје гласови који кажу „ми хоћемо да подржимо Израел и зато смо ушли у рат“. Шта је по вашем мишљењу мотивација?

Европски лидери потврдили су на састанку у Бриселу да не желе да се њихове земље придруже војним операцијама САД и Израела на Блиском истоку. Европски лидери су одбили молбе америчког председника Доналда Трампа да пошаљу снаге како би се обезбедио Ормуски мореуз, кључни пловни пут за глобални проток нафте, гаса и ђубрива.

Очекивало се да ће се данашњи самит првобитно фокусирати на превазилажење противљења Мађарске кредиту за Украјину, али су сукоби у Ирану и Либану изменили дневни ред.

Раст цена енергената због рата и страхови у Европи од нове избегличке кризе подстакли су лидере да Блиски исток поставе као приоритет на самиту.

Данас је годишњица рођења Милоша Обреновића, утемељивача модерне српске државе и једног од најумнијих владара у историји Србије, који је рођен 18. марта 1780. године.

Милош Обреновић био је један од малобројних народних првака који су остали у земљи после слома Првог српског устанка 1813. године, а његово јуначко држање у тешким данима препоручило га је за вођу Другог српског устанка 1815. године. Захваљујући изванредним дипломатским вештинама, успео је да изгради темеље модерне српске државе, на чијем челу је био у два наврата - од 1815. до 1839. године и од 1858. до смрти 1860. године. 

Изводећи Србију из турске окупације у ново доба, државотворни кнез Милош био је и остао једна од највећих личности у историји српског народа.

Све о Кнезу Милошу, што нисте знали 

Брнабићева је у Бриселу, после састанака са комесарком за проширење ЕУ Мартом Кос и генералним директором Генералног директората Европске комисије за проширење и источно суседство Гертом Јаном Копманом, рекла да ће се после тога даље разговарати о евентуалним изменама и допунама сета правосудних закона. Како је навела, у ЕУ је замерено што није одржана јавна расправа по питању измена и допуна сета правосудних закона и да су, у том смислу, забринути због процедуре усвајања.

Марта Кос је после састанка објавила на мрежи Икс да је председницу Скупштине Србије обавестила да су недавни кораци које су српске власти предузеле ради ограничавања независности правосуђа разлог за велику забринутост.