Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Православни верници данас обележавају Зимске задушнице, један од четири годишња помена за преминуле.

Задушнице се одржавају четири пута годишње: зимске у суботу пред Месне покладе, летње у суботу пред Духове, Михољске у суботу пред Михољдан, а јесење у суботу пред Митровдан.

На овај дан верници одлазе у цркву, где се служи Света литургија и парастос, током којег свештеник вином прелива жито. Након службе посећују гробове својих ближњих, пале свеће и учествују у обреду који свештеник обавља уз кађење гробова.

Кувано жито које се носи у цркву и на гробље симболизује дар покојницима и подсећа на Христове речи да зрно доноси плод тек када умре. 

Навршене су 33 године од злочина над Србима у Чајничу у Републици Српској, када су на данашњи дан 1993. године припадници тзв. Армије БиХ из Горажда напали незастићена села у општини Чајниче и убили 24 српска цивила.

Најмлађа жртва био је 13-годишњи Жељко Машић, а напад је изведен с леђа, са територије Црне Горе, која је тада била у саставу СР Југославије, одакле су се мештани најмање надали, пренела је РТРС.

У злочину над Србима учествовали су и муслимани из пљеваљских села у Црној Гори. 

Специјално тужилаштво Црне Горе формирало је предмет о учешћу црногорских држављана у злочину над српским цивилима у Чајничу 14. фебруара 1993. године, али се даље није одмакло у процесуирању.

Канадски премијер Марк Карни присуствовао је синоћ бдењу у знак одавања поште жртвама пуцњаве у школи у Тамблер Риџу, у канадској провинцији Британска Колумбија, и том приликом поручио да је Канада уз ожалошћене.

„Канада је уз вас, и увек ће бити”, рекао је Карни становницима малог рударског града, током бдења уз свеће за осам жртава масовне пуцњаве која се догодила у уторак око 13.20 часова по локалном времену, преноси данас „Гардијан”.

Премијер је, држећи се за руке са опозиционим лидером Пјером Поалијевром, у пратњи високих државних и локалних званичника, испред градске скупштине одао пошту породицама жртава једног од најпогубнијих напада у историји Канаде.

У Крагујевцу је обележено 111 година од смрти Др Елизабет Рос, шкотске хуманисткиње која је почетком 1915. године притекла у помоћ рањеним и болесним војницима у Крагујевцу, а 14. фебруара те године и сама умрла од пегавог тифуса.

Датум смрти др Елизабет Рос, 14. фебруар, обележава се као дан сећања на све преминуле лекаре и медицинско особље у Србији у Првом светском рату.

Током 1914. и 1915. године, од епидемије пегавог тифуса умрло је 35.000 војника и више од 100.000 цивила због чефга је Србија затражила помоћ савезника, који су у Србију упутили 200 лекара и 500 медицинских сестара, пре свега из Велике Британије.

Елизабет Рос рођена је 1878. године у Лондону, а највећи део живота провела је у градићу Тејн, на северу Шкотске.

Света Три Јерарха - Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст, имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: 

- Василије Велики 1. јануар, 

- Григорије Богослов 25. јануар, 

- Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар.

Заједнички празник установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнена. 

Једном наста однекуда расправа у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. 

И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити.  

Црвени крст Србије данас обележава јубилеј - 150 година од оснивања, под слоганом „Хуманост која траје“, потврђујући континуитет солидарности, бриге за човека и служења заједници који траје још од 1876. године, а обележавање ће почети јавним часом прве помоћи на Тргу републике у Београду, рекао је за Танјуг Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије.

„Обележавање овог значајног јубилеја почеће јавним часом прве помоћи на Тргу републике у Београду, где ће у периоду од 11 до 13 часова волонтери Црвеног крста Србије демонстрирати мере основног одржавања живота, укључујући оживљавање и коришћење аутоматског спољашњег дефибрилатора (АЕД)”, рекао је Миладиновић.

Данас се обележава 68. годишњица трагичне погибије осам фудбалера Манчестер јунајтеда, који су страдали у авионској трагедији у Минхену, непосредно после утакмице против Црвене звезде у Београду. Тог 6. фебруара 1958. године, по повратку из Београда, у Минхену је погинуло осам фудбалера Манчестер јунајтеда, а укупно 23 људи. Трагедија у Минхену је заувек обележила судбину клуба са Олд Трафорда, који је успео да се издигне из пепела и само десет година касније освоји прву од три титуле првака Европе.

Манчестер јунајтед је 14. јануара 1958. године победио Црвену звезду са 2:1 код куће у првој утакмици четвртфинала Купа шампиона, а дан пре трагедије, 5. фебруара, "црвени ђаволи" су ремизирали са Звездом 3:3 у Београду и тако прошли у полуфинале Купа шампиона.

У понедељак, 2. фебруара, био је Дан мрмота, што је била прилика да се предвиди када нам долази пролеће. По веровањима, уколико мрмот, када се пробуди на Дан мрмота, види своју сенку, наставиће да спава јер ће се на пролеће чекати још шест седмица. Уколико је, ипак, време облачно, то би требало да најави брзи долазак пролећа.

Али, овог пута мора да се призна да се познати прогнозери нису сложили.

Тако су онтаријски Виартон Вили, Fred la marmotte из Квебка и Shubenacadie Sam и Lucy the Lobsterin из Берингтона у Новој Скотији предвидели рано пролеће, док су Van Isle Violet in Nanaimo иу Британске Колумбије и Punxsutawney Phil из Пенсилваније погледом на своје сенке најавили још шест недеља зиме.

Када ће пролеће заиста доћи, остаје нам да видимо.

Wiarton Willie predicts early spring, but Punxsutawney Phil disagrees

У Мостару је данас служен помен и положено цвеће на гроб Алексе Шантића поводом 102 године од смрти песника. Помен су на православном гробљу Бјелушине организовали Српска православна црквена општина мостарска, мостарски Градски одбор Српског просветног и културног друштва „Просвјета” и Српско певачко и културно-уметничко друштво „Гусле”, преноси Срна.

Старешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару јереј Душко Којић поручио је да је важно сећати се Шантића, који је знао да град не чине зграде и улице, него људи.

„Трудио се својом поезијом да дође до сваког срца и да свако срце учини топлијим и дао нам најбољи пример како се може свим срцем волети своје, а не мрзети оно што је туђе и другачије”, рекао је Којић. Он је додао да се новим нараштајима у Мостару покушава пренети иста порука.

У бањалучком насељу Дракулићи обележене су 84 године од страдања Срба у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Усташе су 7. фебруара 1942. године без испаљеног метка убиле 2.315 Срба, међу којима 551 дете. О свирепости злочина сведочи чињеница да су покољ над Србима чиниле комшије и свештеници из самостана на Петрићевцу.

Сваке године, како се не би заборавила жртва више од 2.300 убијених Срба, међу којима 551 дете у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац, код спомен-костурнице у Дракулићу служен је помен.

Коликe су размере овог злочина говоре историјски подаcи, према којима су међу убијенима на зверски начин, била и 52 ученика шарговачке основне школе.