Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

„Пилот Миленко - лет у вечност“ 

У Ваљеву је дуго сазревала идеја о снимању филма о херојском чину пуковника пилота Миленка Павловића, који је у НАТО агресији, 4. маја 1999. године, живот изгубио у борби против 16 америчких ловаца. Документарни филм „Пилот Миленко - лет у вечност“ први пут биће приказан у Београду, у Југословнској кинотеци, 2. јуна у 18 сати.

Ауторски тим у Ваљеву завршио је документрани филм Пилот Миленко - лет у вечност. У 53 минута осветлили су пут настанка хероја од родног Црниљева, школовања, вредног рада, изградње односа са породицом, колегама и околином, до подвига 4. маја 1999. године.

„Циљ нам је био да прикажемо како тај пут, заправо, тече и како када живот удеси и када уреди, сви ми, али, пре свега, најбољи међу нама можемо да постанемо хероји. 

На данашњи дан, пре 26. годинa, НАТО бомбардери су у два налета за само неколико минута гранатирали Варварински мост. 

Погинуло је 9, а рањено 30 грађана.

Најмлађа жртва била је петнаестогодишња ученица Математичке гимназије Сања Миленковић. Годишњица је обележена богослужењем у цркви Пресвете Богородице и поменом крај споменика жртвама.

Ваздушни напад догодио се на Свету Тројицу, у време вашара у Варварину, када је код код моста било око хиљаду грађана. 

Спорове пред међународним судовима за овај злочин породице нису добиле, али је свет сазнао истину захваљујући и немачким држављанима који су им помагали.

Једна од заслужних за ширење истине о овом догађају посебно у Немачкој је и Габријела Сенфт, ауторка књиге "Мета - Варварински мост" у издању РТС Издаваштва.

Десеторо погинулих у два налета авиона агресора

На данашњи дан пре 26 година почела је херојска битка на Паштрику која је заједно са борбом на Кошарама, пример војничке снаге, храбрости, патриотизма и победе, али и страдања младих војника за отаџбину. Борбе на Паштрику и Кошарама зауставиле су НАТО поход на СРЈ, али и продор албанских снага, а за тај велики успех, заслужни су обични војници, борци и старешине тактичких јединица.

На Паштрику у операцији „Стрела” погинуло је 26 припадника 549. моторизоване бригаде ВЈ а 126 их је рањено. Битка на планини Паштрик, 15 килиометара западно од Призрена, почела је 26. маја у један сат после поноћи артиљеријском и минобацачком ватром из правца Албаније, а већ око пет часова уследио је и копнени напад.

У Брадини код Коњица обележена је 33. годишњица од свирепог злочина над 48 српских цивила које су убили припадници муслиманских и хрватских снага, а затим су спалили ово и околна села. У обновљеној Цркви Вазнесења Господњег служена је литургија. После литургије служен је парастос жртвама и положенци венци на спомен-обележје у порти храма.

Цвеће су положили чланови породица убијених, преживели, затим представници борачких организација, Савеза логораша, генерални конзул Србије Васо Гујић, као и представници америчке и британске амбасаде.

Претходно је служена Света литургија, а у беседи је јереј Бранимир Боровчанин рекао да у срцу не треба носити мржњу и тугу, већ понос због жртве које су преци оставили у овом месту. 

У Србији је 24. мај данас државни празник - Дан Ћирила и Методија, односно Дан словенске писмености и културе. Њиме се обележава Дан словенске писмености и културе коју су утемељили словенски просветитељи Ћирило и Методије, оснивачи словенске књижевности и творци првог словенског писма - глагољице.

Овај празник обележава се радно.

Српска православна црква (СПЦ) и још неколико православних цркава обележавају овај дан као сећање на мисионаре и културне и политичке дипломате, творце првог словенског алфабета. 

У црквама широм православља одржавају се службе али и културне манифестације у земљама којима су браћа из Солуна донела хришћанство и писменост.

Амерички град Дејтон у Охају, где је пре 30 година договорен и парафиран мировни споразум за БиХ, угостиће више од 1.000 учесника, бројне бивше и садашња, дипломате на догађају НАТО на којем ће се говорити о миру и сигурности на Балкану.

Уз званични програм седнице Скупштине, Универзитет у Дејтону организује и јавни форум "Дејтонски дијалог - разговори о миру и сигурности на Балкану".

Српски члан и председавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић допутовала је у Дејтон, где ће присуствовати обележавању 30. годишњице од потписивања Дејтонског мировног споразума.

Како се наводи у опису организатора, форум ће се фокусирати на размену идеја међу струњацима за регион, званичницима држава и академије.

Свечаношћу у Вуковом дому културе у Лозници, отворен је 54. Ђачки Вуков сабор, манифестација посвећена стваралаштву младих. И ове године, уз ученике из Србије, о нашој култури и традицији учиће и ђаци из Републике Српске.

Чување језика и писма темељ је на којем се гради будућност, а више од пет деценија трајања Ђачког Вуковог сабора, показатељ је, кажу, да је Тршић доследан чувар српске традиције. Kао и претходних година, част да отвори манифестацију припала је једној од најбољих лозничких ученица.

Kатарина Илић, ученица Гиманзије "Вук Kараџић", отворила је манифестацију овим речима: "Велика ми је част и задовољство што данас, као гимназијалка, у име свих ученика у својству ђака генерације Основне школе "Kадињача" имам прилику да се обратим и свечано отворим 54. Ђачки Вуков сабор, празник језика, знања, културе и традиције."

Осим православних верника, Васкрс ове године истог дана прослављају и остали хришћани. Највећи хришћански празник, који симболизује победу живота над смрћу, данас славе католици, протестанти, англиканци и друге западне хришћанске цркве.

Хришћани широм света прослављају највећи хришћански празник - васкрснуће Исуса Христа. Осим православних верника, празник ове године истог дана прослављају и сви верници који припадају црквама западног обреда. 

Васкрснуће сина Божијег темељ је хришћанске вере, обнова живота, симбол неуништивости духа на коме почива вера у Бога.

Празник започиње одласком на свечану службу, која подсећа да је Исус Христ, Месија, који се оваплотио од Духа Светога и деве Марије и постао човек, дошао у овоземаљски живот да би својом жртвом на крсту спасио сав људски род од греха. Затим је васкрсао из мртвих.

Навршило се 26 година од када је у НАТО бомбардовању СР Југославије од касетне муниције у београдском насељу Батајница страдала трогодишња Милица Ракић. Девојчицу су погодили фрагменти бомбе док се налазила у купатилу на другом спрату породичне куће која је удаљена око километар од некадашњег аеродрома Батајница.

У том нападу је рањено још пет цивила.

Њен отац Жарко, пореклом из Босанског Петровца, сведочио је да је сцена удара била стравична и да је купатило из ког је на рукама изнео ћерку било пуно гелера.

Српској православној цркви раније је поднета иницијатива за канонизацију мале Милице.

Представници Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. положили су цвеће на гробницу сердара Јанка Вукотића на Новом гробљу у Београду, одајући помен војсковођи на дан његове смрти 1927. године. Председник Савеза Иван Стратимировић обратио се поштоваоцима заслуга сердара Јанка, који су се окупили упркос ветровитом и хладном времену, поручујући да не смемо да заборавимо хероје за нас важних историјских битака.

„Поменом великом војсковођи, данас се подсећамо и на јунаштво српске и црногорске браће у војсци Краљевине Црне Горе, који су у борбама код Мојковца на Бадње вече и Божић 1916. разбили аустро-угарске трупе, онемогућивши им да пресеку пут српској војсци.