Лето ове године за становнике северне Земљине полулопте почиње сутра, 21. јуна, док на јужној земљиној хемисфери у исто време почиње зима. На дан почетка лета обданица је најдужа, а ноћ најкраћа.
Насупрот уобичајеном мишљењу да је лети Земља најближа Сунцу, она је тада најдаља од њега и у тзв. афелу ће бити 6. јула у 18 часова и 46 минута.
За становнике северне Земљине полулопте лето почиње у оном тренутку када је правац северног дела Земљине осе најближи Сунцу. Тога дана висина Сунца у подне је највећа током године.
У истом тренутку за становнике на јужној Земљиној полулопти почиње зима. Али ни тамо није претежно хладно због великог удаљавања од Сунца, већ због тога што је тог тренутка јужни небески пол најудаљенији од Сунца.
Четворица браће Симић убијена су на данашњи дан пре 26 година у селу Сливово у општини Ново Брдо. Трајана, Живка, Живојина и Димитрија убили су Албанци. За овај злочин нико није одговарао.
Поводом годишњице убиства четворици Симића служен је парастос, коме су присуствовали јавни и културни посленици општине Грачаница и представници Канцеларије за Косово и Метохију.
На месту злочина обновљено је сећање на ове невине жртве и њихово страдање.
За овај злочин нико није одговарао, а догодио се када су контролу већ прузели војници Кфора.
Тела браће Симић после погубљења однета су у оближњу шуму а пронашао их је Живорад Симић.
Петровски пост, који је по календару Српске православне цркве један од четири вишедневна поста у години, почиње сутра, а завршава се 12. јула, на Петровдан, празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу.
Пост који ће ове године трајати 26 дан, траје најмање осам дана, а највише шест недеља у зависности од тога када пада Васкрс.
Петровски пост се још назива и апостолски, почиње првог понедељка после Духовске недеље и траје до празника Светих апостола Петра и Павла, који Српска православна црква слави 12. јула по Грегоријанском календару, односно 29. јуна по Јулијанском.
Током Петровског поста верници се уздржавају од меса, млечних производа и јаја, али смисао поста није само физичко одрицање од хране, већ и духовно уздржавање од лоших мисли, речи и дела.
Служењем помена и полагањем венаца код Спомен-костурнице у Националном парку Сутјеска на Тјентишту, данас је обележенe 82 година од Битке на Сутјесци. Битка на Сутјесци, познатија као немачка операција "Шварц" или пета непријатељска офанзива, почела је 15. маја и трајала је до 15. јуна 1943. године.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић изјавио је данас на Тјентишту да су Срби слободарски народ који држи до своје светле историје и традиције и чврсто стоји на бранику антифашизма.
Погинуло је 7.543 бораца. Битка на Сутјесци допринела је победи антифашизма на оим просторима...
СРНА
"Долина хероја" на Сутјесци никада неће бити заборављена (ФОТО)
Изасланик председника Србије министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председник Владиног Одбора за неговање традиција ослободилакчих ратова Србије Милица Ђурђевић Стаменковски предводиће данас у Београду државну церемонију полагања венаца поводом обележавања 26. годишњице Битке на Кошарама.
Битка на Кошарама вођена је од 9. априла, 1999. године на граничном прелазу Раса Кошаре, на граници тадашње СР Југославије и Републике Албаније. Граничари ВЈ са Кошара покривали су иначе стандардно потез од око седам километара државне границе. Реч је о тешко приступачном појасу Јуничких планина, источних обронака Проклетија
Српска православна црква и њени верници три дана празнују дан Силаска Духа Светога на апостоле. То најбоље показује колико је овај празник, у народу назван Духови или Тројице, рођендан христове цркве, важан и поштован. Данас је Духовски понедељак.
Силаском Духа Светога на апостоле откривена је тајна Бога као Светог Тројства - Оца, Сина и Светога Духа. Зато су три Божја лица у народу позната као Тројице.
Данас је Духовски, односно Тројички понедељак, у црквеном календару обележен црвеним словом.
Црквено празновање наставља се целе седмице, током које се ниједан дан не пости, јер је то такозвана трапава недеља. Затим следи Петровски пост, ове године од 1. јула.
Пре 25 године потписан је војно-технички Кумановски споразум којим је престало НАТО бомбардовање тадашње Савезне Републике Југославије и повлачење југословенских снага безбедности са Косова и Метохије.
Војно-технички споразум између Међународних безбедносних снага (КФОР) и влада тадашње СР Југославије и Србије потписан је на војном аеродрому у близини Куманова, после 78 дана НАТО бомбардовања СРЈ и пет дана преговора.
Потписали су га генерал Војске Југославије Светозар Марјановић, генерал МУП-а Србије Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон. Одредбе споразума ушле су у Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација, која је усвојена дан касније.
Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас обележавају празник Силазак Светог Духа на апостоле - Свете Тројице или Духове.
Духови се увек обележавају 50 дан после Васкрса и десети дан после Спасовдана. Духови представљају и "рођендан" хришћанске цркве, а називају се још и Тројице, Тројичин дан, Силазак Светог духа на апостоле.
Празник се сматра рођенданом Цркве Христове. Спада у најзначајније хришћанске празнике, и прославља се три дана, као и Божић и Васкрс. На данашњи дан цркве се ките зеленим гранчицама и посипају травом.
По обећању Христовом, у педесети дан по Васкрсењу и десети по вазнесењу, спустила се благодат Светог духа на ученике сина Божјег.
Српска православна црква и њени верници данас обележавају дан када је глава Светог Јована Крститеља пронађена, а затим опет закопана у земљу.
Овај празник називају Треће обретење главе Светог Јована Крститеља и није једини посвећен Светом Јовану Крститељу. Будући да спада у најпоштованије свеце, његов дан прославља се више пута у току године. Код Срба празник Светог Јована обележава се 20. јануара, дан његовог рођења обележава се 7. јула, а дан смрти 29. августа као празник Усековање.
Треће обретење главе Светог Јована Крститеља обележава се 25. маја по црквеном, а 7. јуна по грегоријанском календару.
Православни хришћани данас обележавају Духовске или летне задушнице, које су увек у суботу пред Духове /Силазак Светог Духа/.
Тај дан православни хришћани посвећују преминулим прецима и, према традицији, обилазе гробове, прислужују свеће и служе помене.
Верници на овај дан упућују молитве Богу за милост према упокојенима и опроштење грехова које су починили за живота.
Задушнице увек падају у суботу када се тим поводом обављају богослужења посвећена упокојенима, јер је Исус Христос, дан уочи Васкрсења, које се увек слави у недељу, провео у гробу.
У Цркви се на задушнице помињу и речи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова из Четвртог века:
Ауторска права Радио Оаза 2026