У Залазју код Сребренице данас се обележава 33 година од страдања 69 српских цивила и војника на Петровдан 1992. године, у сребреничким селима Сасе и Залазје и братуначким Биљача и Загони, постао је синоним страдања Срба у средњем Подрињу.
Тада су на бруталан начин убијени заробљени српски војници чији су остаци пронађени 2010. године у масовној гробници на ђубришту у околини Сребренице.
Током ратних сукоба у средњем Подрињу, према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске, убијено је 2.428 особа српске националности. Од тога су 324 особе били цивили.
У нападу Армије БиХ убијено је 198 жена и четрдесет седморо деце. Са овог подручја је 80 одсто српских жртава страдало или је убијено у периоду од маја 1992. године до јануара 1993. године.
Парастос за Србе страдале код Сребренице 1992. године
ВИДЕО: Злочин без казне - Ратковићи
Мобилним телефоном у Канади
Ових дана, баш на Дан Канаде, обележава се још један јубилеј, четрдесет година од првог разговора мобилним телефоном на овим просторима. Те 1985. године, тадашњи градоначелник Торонта, Арт Иглтон је, са трга Нејтана Филипса, позвао свог колегу, градоначелника Монтреала Жана Драпоа.
Занимљиво је да је тај телефон био поприлично велики. Тај ’преносиви аналогни мобилни Моторола уређај, повезан са батеријом величине актен тачне, тежио је чак 4,5 килограма. Разговор је омогућио Тед Роџерс, оснивач компаније Роџерс, који је препознао будућност мобилне технологије и тада почео да улаже у њу.
Српска православна црква и верници данас обележавају Ивањдан, празник посвећен рођењу светог Јована Крститеља. У народу постоји веровање да је Ивањдан толико велики празник, да Сунце на небу тога дана од страха три пута стане.
Најпознатији обичај на овај празник је плетење венаца од ивањског цвећа.
Свети Јован је према предању био савременик Исуса Христа, старији од њега само неколико месеци, а сматра се и његов рођак.
Родила га је Јелисавета, жена јеврејског свештеника Захарије, која је била тетка Богородице Марије. Његово рођење се у народу слави као велики празник Ивањдан.
Свети Јован је крстио Исуса Христа на реци Јордану, па одатле и његово име Крститељ.
У селу Крекови код Невесиња данас jе обележено 150 година од почетка устанака у Херцеговини - „Невесињске пушке”.
Прва „Невесињска пушка” представља устанак српског народа против турске власти.
Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у месту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на целу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе. То је временом прерасло у Српско-турскират.
Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала Босну и Херцеговину.
Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године.
У Братунцу се обележавају 33 године од злочина над 3.267 Срба из средњег Подриња и Бирча, почињеног током Одбрамбено-отаџбинског рата.
Помен страдалима служиo je патријарх српски Порфирије, у присуству високих званичника Српске и Србије. У Републици Српској данас је Дан жалости.
Српске жртве не смеју да буду заборављене, изјавио је председник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић у емисији "Актуелно". Циљ је, каже, да се уз молитву и присуство светој архјерејској литургији ода почаст страдалим Србима.
Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић истакао је да није било Војске Републике Српске да би број српских стратишта био далеко већи.
Највећи празник Канаде је Дан Канаде, који се обeлежава 1. јула. Тог дана 1867. године створена је Конфедерација коју су сачињавале четири провинције: Нова Шкотска (Nova Scotia), Њу Брунсвик (New Brunswick), Онтарио (Ontario) и Квебек (Quebec), а први премијер Канаде је био Sir John A. Macdonald. Од тада се Канада територијално шири, пролази кроз управно-правне и политичке промене, променила је свој етнички, лингвистички, расни и верски састав и данас је једна од најтраженијих дестинација за насељавање.
Шеф државе је Краљица Уједињеног Краљевства, Краљ/Краљица, а Монарх репрезентује сваку провинцију преко функције провинцијског гувернера којег именује генерални гувернер на препоруку премијера Канаде.
На Мраковици се обележавају 83 године од Битке на Козари, симбола страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа у Другом светском рату, током које је убијено око 40.000 цивила, а 68.000 је одведено у логоре, међу којима више од 23.000 деце.
Немачко-усташка операција "Западна Босна" изведена је од 10. до 15. јула 1942. године, а план је био потпуно уништење партизанског покрета на подручју Козаре и Поткозарја.
Током немачко-усташке офанзиве испражњено је и опустошено 140 српских села Козаре и Поткозарја.
Парастос код Спомен-крста за страдале служи свештенство архијерејског намесништва приједорског. Обележавању присуствују председник Републике Српске Милорад Додик и председник Народне скупштине Српске Ненад Стевандић.
Српска православна црква обележиће данас Видовдан, празник посвећен Светом великомученику кнезу Лазару и свим српским мученицима који су погинули у Боју на Косову Пољу 1389. године.
На литургијама у свим православним храмовима помиње се страдање које је оставило вечну поруку у историји, етици и традицији српског народа.
Видовдан или празник сећања на косовску погибију обележен је црвеним словом у календару СПЦ, а за назив празника везује се Свети Вид који је, према "Прологу" владике Николаја Велимировића, пореклом са Сицилије. Овај светитељ хришћанство је задужио подвизма у време цара Диоклецијана, великог прогонитеља хришћана.
Данас се навршава 26 година од киднаповања 17 цивила у селу Дојнице код Призрена. Међу њима девет жена које су малтертиране и силоване. Злочин се догодио у зони одговорности немачког Кфора, село је до темеља срушено и спаљено. Починиоци тог злочина над косметским Србима никада нису пронађени.
Злочин се догодио у зони одговорности немачког Кфора, село је до темеља срушено и спаљено. Починиоци овог, као и многих злочина над косметским Србима никада нису пронађени.
Милена Парлић, помоћница директора Канцеларије за Косово и Метохију, после парастоса је истакла да ни цела година није довољна да се обележе сви болни догађаји и страдања српског народа на Косову и Метохији, посебно током периода 1998-1999. године.
У манастиру Житомислић код Мостара обележен је празник Светих новомученика житомислићких, који се од 2022. године, празнује у свим православним храмовима. Свету архијерску литургију служили су епископи захумско-херцеговачки Димитрије и бихаћко-петровачки Сергије. Обележено је и 20 година од обнове манастира. Житомислићке новомученике чини братство манастира који су на данашњи дан 1941. године мучки убијени од усташке руке.
Братство предвођено тадашњим игуманом Константином Вучуровићем и још седам јеромонаха, искушеника и богослова, бачено је у јаму Видоњу изнад Билетић поља код Мостара. Те кобне 41. и бројне породице у долини Неретве, остале су без својих најмилијих.
Ауторска права Радио Оаза 2026