Пре 25 године потписан је војно-технички Кумановски споразум којим је престало НАТО бомбардовање тадашње Савезне Републике Југославије и повлачење југословенских снага безбедности са Косова и Метохије.
Војно-технички споразум између Међународних безбедносних снага (КФОР) и влада тадашње СР Југославије и Србије потписан је на војном аеродрому у близини Куманова, после 78 дана НАТО бомбардовања СРЈ и пет дана преговора.
Потписали су га генерал Војске Југославије Светозар Марјановић, генерал МУП-а Србије Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон. Одредбе споразума ушле су у Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација, која је усвојена дан касније.
Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас обележавају празник Силазак Светог Духа на апостоле - Свете Тројице или Духове.
Духови се увек обележавају 50 дан после Васкрса и десети дан после Спасовдана. Духови представљају и "рођендан" хришћанске цркве, а називају се још и Тројице, Тројичин дан, Силазак Светог духа на апостоле.
Празник се сматра рођенданом Цркве Христове. Спада у најзначајније хришћанске празнике, и прославља се три дана, као и Божић и Васкрс. На данашњи дан цркве се ките зеленим гранчицама и посипају травом.
По обећању Христовом, у педесети дан по Васкрсењу и десети по вазнесењу, спустила се благодат Светог духа на ученике сина Божјег.
Српска православна црква и њени верници данас обележавају дан када је глава Светог Јована Крститеља пронађена, а затим опет закопана у земљу.
Овај празник називају Треће обретење главе Светог Јована Крститеља и није једини посвећен Светом Јовану Крститељу. Будући да спада у најпоштованије свеце, његов дан прославља се више пута у току године. Код Срба празник Светог Јована обележава се 20. јануара, дан његовог рођења обележава се 7. јула, а дан смрти 29. августа као празник Усековање.
Треће обретење главе Светог Јована Крститеља обележава се 25. маја по црквеном, а 7. јуна по грегоријанском календару.
Православни хришћани данас обележавају Духовске или летне задушнице, које су увек у суботу пред Духове /Силазак Светог Духа/.
Тај дан православни хришћани посвећују преминулим прецима и, према традицији, обилазе гробове, прислужују свеће и служе помене.
Верници на овај дан упућују молитве Богу за милост према упокојенима и опроштење грехова које су починили за живота.
Задушнице увек падају у суботу када се тим поводом обављају богослужења посвећена упокојенима, јер је Исус Христос, дан уочи Васкрсења, које се увек слави у недељу, провео у гробу.
У Цркви се на задушнице помињу и речи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова из Четвртог века:
Први дан Курбан-бајрамa
Муслимански верници широм света данас обележавају први дан Курбан-бајрама, једног од два најважнија исламска празника. Курбам-бајрам траје четири дана, до 9. јуна. Високи званичници Србије упутили честитке.
Курбан-бајрам, познат и као Хаџи-бајрам, јер у овим данима близу два милиона муслимана иде на ходочашће у Меку и Медину, муслиманска света места.
Муслимани су данас после изласка сунца у џамијама клањали бајрам-намаз, чиме је озваничен почетак четвородневног празника.
За овај празник специфично је клање курбана, односно жртвовање овце или говечета, што, према исламском учењу, верника приближава Богу.
РТС
Српска православна црква данас обележава Светог цара Константина и царицу Јелену.
Црква је овај римски царски пар прогласила светитељима, јер је цар Константин Миланским едиктом 313. дао хришћанима слободу вере и зауставио њихов прогон.
Хришћанској цркви, у којој је почео да тражи ослонац, дао је многе привилегије и на Првом васељенском сабору у Никеји 325.
СРНА
Свети цар Константин и царица Јелена - житија
Свети Цар Константин и Царица Јелена - Радио Светигора
Радио Оаза
У Нишу обележена градска слава Светога цара Константина и царице Јелене
На брду Чегар, између Ниша и села Каменице, обележена 216. годишњица једне од највећих битака у Првом српском устанку. Венце и цвеће положено је на споменобележје и у комплексу посвећеном јунацима легендарног Боја на Чегру.
Прво обележје места на коме је била Чегарска битка подигнуто је 4. јула 1878. године са натписом:
“Војводи Стевану Синђелићу и његовим неумрлим јунацима, који овде славно изгибоше 19. маја 1809. године нападајући Ниш. Књаз Милан М. Обреновић и његова храбра војска покајаше их 29. децембра 1877. године освојивши Ниш.”
Данашњи споменик у облику куле - симбола војног утврђења, који је овог пролећа реконструисан и обновљен, подигнут је поводом педесетогодишњице ослобођења Ниша од Турака 1. јуна 1927. године.
„Пилот Миленко - лет у вечност“
У Ваљеву је дуго сазревала идеја о снимању филма о херојском чину пуковника пилота Миленка Павловића, који је у НАТО агресији, 4. маја 1999. године, живот изгубио у борби против 16 америчких ловаца. Документарни филм „Пилот Миленко - лет у вечност“ први пут биће приказан у Београду, у Југословнској кинотеци, 2. јуна у 18 сати.
Ауторски тим у Ваљеву завршио је документрани филм Пилот Миленко - лет у вечност. У 53 минута осветлили су пут настанка хероја од родног Црниљева, школовања, вредног рада, изградње односа са породицом, колегама и околином, до подвига 4. маја 1999. године.
„Циљ нам је био да прикажемо како тај пут, заправо, тече и како када живот удеси и када уреди, сви ми, али, пре свега, најбољи међу нама можемо да постанемо хероји.
На данашњи дан, пре 26. годинa, НАТО бомбардери су у два налета за само неколико минута гранатирали Варварински мост.
Погинуло је 9, а рањено 30 грађана.
Најмлађа жртва била је петнаестогодишња ученица Математичке гимназије Сања Миленковић. Годишњица је обележена богослужењем у цркви Пресвете Богородице и поменом крај споменика жртвама.
Ваздушни напад догодио се на Свету Тројицу, у време вашара у Варварину, када је код код моста било око хиљаду грађана.
Спорове пред међународним судовима за овај злочин породице нису добиле, али је свет сазнао истину захваљујући и немачким држављанима који су им помагали.
Једна од заслужних за ширење истине о овом догађају посебно у Немачкој је и Габријела Сенфт, ауторка књиге "Мета - Варварински мост" у издању РТС Издаваштва.
Српска православна црква данас обележава празник посвећен Вазнесењу Господњем, у народу познат као Спасовдан.
Спасовдан је спомен на дан кад се Спаситељ узнео (вазнео) на небо, пошто је завршио своју земаљску мисију. Догађају који се збио у Витанији, на Маслинској гори код Јерусалима присуствовали су Христови апостоли.
"Идите по свету и проповедајте јеванђеље сваком створењу. Онај који верује и покрсти се, спашће се, а ко не верује, осудиће се. А знаци онима који верују биће ови: Именом мојим изгониће ђаволе, говориће новим језицима".
"Напослетку се јави кад њих 11 бехоше за трпезом и рече им:
Ауторска права Радио Оаза 2026