Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

У шуми Машвина, на Кордуну, усташе су на данашњи дан 1942. године у збеговима и селима поклале више од 420 српских цивила, међу којима је било 20 деце, од пет до седам година, подсећа Удружење "Јадовно 1941".

О бестијалности усташког злочина сведочи и податак да су децу скинули голу, свезали им руке, положили на леђа у круг, како би од тела убијене деце формирали такозвано усташко "мртво коло".

Сведочанства о овом догађају показују да је геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској био манифестација исконског зла, тешко разумљивог и никада до краја објашњивог. Овај злочин описан је у књизи Милоша Гаћеше "Строј завичаја - Кордун 1942"... ДАЉЕ

СРНА

Никола Басара: Исконско зло - покољ деце у Машвини 

Пре 26 година, у селу Старо Грацко код Липљана, на свиреп и мучки начин, убијено је 14 жетелаца, док су сакупљали летину недалеко од својих кућа. Починиоци злочина још увек су на слободи.

Четрнаест жетелаца убијено је док су убирали летину. Најмлађи међу њима, Новица Јанићијевић, имао је само 17 година.

Убице нису пронађене, а међународно правосуђе на Косову и Метохији затворило је случај.

То је један од највећих злочина на Косову и Метохији од доласка међународних снага. Злочин се догодио десетак дана по доласку међународних војника. Старо Грацко је било под контролом британских војника Кфора.

Дан сећања на децу убијену током геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ 1941-1945. године биће обележен данас у засеоку Мацуре код Пријердора у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

У Независној Држави Хрватској, према непотпуним историографским подацима, на најзверскије начине убијено је и уморено 74.642 деце старости од новорођенчета до 14 година, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, преноси РТРС.
Председник Републике Српске Милорад Додик истакао је да су ти невини мали људи симбол најдубље неправде и вапај савести човечанства против мржње и људског зла.

У Великој Хочи обележена је годишњица од киднаповања и убистава Срба и Рома у општини Ораховац, где су између 1998. и 2000. године страдале 84 особе. Помен код спомен обележја киднапованим и несталим лицима у великој Хочи служио је епископ рашко-призренски Теодосије.

Укупно 84 особе српске националности убијене су и киднаповане. Међу њима, за још 13 се трага.

Срба има још у Великој Хочи. Истичу да за злочине Албанаца нико није одговарао. Траже да им се врате људски остаци или саопшти истина.

Разочарани су и у међународну заједницу, али су упорни.

Наоружани Албанци, представљајући се као припадници ОВК, упали су у Ретимље, Оптерушу и Зочиште, а онда и у Ораховац.

Српска православна црква данас обележава празник Свети мученици и бесребреници Козма и Дамјан.

У црквеном календару убележен је подебљаним словом, а посвећен је двојици светих врачева (лекара), бесребреника и чудотворца.

Благодат да лече

Ова двојица светитеља су били браћа родом из Рима. Као деца су крштени и у хришћанском духу васпитани.

Имали су велику благодат од Бога да лече људе и животиње од сваке болести и муке, обично полагањем руку на њих. Заузврат нису тражили никакву награду, само су захтевали од болесника да верују у Исуса Христа.

Српска православна црква данас обележава Петровдан, празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу.

Апостоли Петар и Павле сматрају се првим проповедницима и учитељима хришћанства.

Овај празник помен је на страдање Светих апостола Петра и Павла, које се догодило у Риму 67. године нове ере, а према неким изворима 69. године нове ере.

Петар је рођен у месту Витсаида, на обалама Галилејског језера, и био је један од 12 апостола и нераздвојни Христов пријатељ и следбеник. Његово право име било је Симон, а име Петар /на грчком значи "камен" или на хебрејском Кифа/ дао му је Христос због његове тврде вере. 

- Ти си, Петре, стена на којој ћу саградити цркву своју и врата паклена неће јој ништа моћи - каже Јеванђеље по Матеју.

У Залазју код Сребренице данас се обележава 33 година од страдања 69 српских цивила и војника на Петровдан 1992. године, у сребреничким селима Сасе и Залазје и братуначким Биљача и Загони, постао је синоним страдања Срба у средњем Подрињу.

Тада су на бруталан начин убијени заробљени српски војници чији су остаци пронађени 2010. године у масовној гробници на ђубришту у околини Сребренице.

Током ратних сукоба у средњем Подрињу, према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске, убијено је 2.428 особа српске националности. Од тога су 324 особе били цивили. 

У нападу Армије БиХ убијено је 198 жена и четрдесет седморо деце. Са овог подручја је 80 одсто српских жртава страдало или је убијено у периоду од маја 1992. године до јануара 1993. године.  

Па­ра­стос за Ср­бе стра­да­ле код Сре­бре­ни­це 1992. го­ди­не

ВИДЕО: Злочин без казне - Ратковићи 

Мобилним телефоном у Канади

Ових дана, баш на Дан Канаде, обележава се још један јубилеј, четрдесет година од првог разговора мобилним телефоном на овим просторима. Те 1985. године, тадашњи градоначелник Торонта, Арт Иглтон је, са трга Нејтана Филипса, позвао свог колегу, градоначелника Монтреала Жана Драпоа.

Занимљиво је да је тај телефон био поприлично велики. Тај ’преносиви аналогни мобилни Моторола уређај, повезан са батеријом величине актен тачне, тежио је чак 4,5 килограма. Разговор је омогућио Тед Роџерс, оснивач компаније Роџерс, који је препознао будућност мобилне технологије и тада почео да улаже у њу.

Српска православна црква и верници данас обележавају Ивањдан, празник посвећен рођењу светог Јована Крститеља. У народу постоји веровање да је Ивањдан толико велики празник, да Сунце на небу тога дана од страха три пута стане.

Најпознатији обичај на овај празник је плетење венаца од ивањског цвећа.

Свети Јован је према предању био савременик Исуса Христа, старији од њега само неколико месеци, а сматра се и његов рођак.

Родила га је Јелисавета, жена јеврејског свештеника Захарије, која је била тетка Богородице Марије. Његово рођење се у народу слави као велики празник Ивањдан. 

Свети Јован је крстио Исуса Христа на реци Јордану, па одатле и његово име Крститељ. 

У селу Крекови код Невесиња данас jе обележено 150 година од почетка устанака у Херцеговини - „Невесињске пушке”. 

Прва „Невесињска пушка” представља устанак српског народа против турске власти.

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у месту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на целу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе. То је временом прерасло у Српско-турскират.

Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала Босну и Херцеговину.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године.