Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

На данашњи дан пре 26 година почела је херојска битка на Паштрику која је заједно са борбом на Кошарама, пример војничке снаге, храбрости, патриотизма и победе, али и страдања младих војника за отаџбину. Борбе на Паштрику и Кошарама зауставиле су НАТО поход на СРЈ, али и продор албанских снага, а за тај велики успех, заслужни су обични војници, борци и старешине тактичких јединица.

На Паштрику у операцији „Стрела” погинуло је 26 припадника 549. моторизоване бригаде ВЈ а 126 их је рањено. Битка на планини Паштрик, 15 килиометара западно од Призрена, почела је 26. маја у један сат после поноћи артиљеријском и минобацачком ватром из правца Албаније, а већ око пет часова уследио је и копнени напад.

У Брадини код Коњица обележена је 33. годишњица од свирепог злочина над 48 српских цивила које су убили припадници муслиманских и хрватских снага, а затим су спалили ово и околна села. У обновљеној Цркви Вазнесења Господњег служена је литургија. После литургије служен је парастос жртвама и положенци венци на спомен-обележје у порти храма.

Цвеће су положили чланови породица убијених, преживели, затим представници борачких организација, Савеза логораша, генерални конзул Србије Васо Гујић, као и представници америчке и британске амбасаде.

Претходно је служена Света литургија, а у беседи је јереј Бранимир Боровчанин рекао да у срцу не треба носити мржњу и тугу, већ понос због жртве које су преци оставили у овом месту. 

У Србији је 24. мај данас државни празник - Дан Ћирила и Методија, односно Дан словенске писмености и културе. Њиме се обележава Дан словенске писмености и културе коју су утемељили словенски просветитељи Ћирило и Методије, оснивачи словенске књижевности и творци првог словенског писма - глагољице.

Овај празник обележава се радно.

Српска православна црква (СПЦ) и још неколико православних цркава обележавају овај дан као сећање на мисионаре и културне и политичке дипломате, творце првог словенског алфабета. 

У црквама широм православља одржавају се службе али и културне манифестације у земљама којима су браћа из Солуна донела хришћанство и писменост.

Амерички град Дејтон у Охају, гдј је прије 30 година договорен и парафиран мировни споразум за БиХ, угостиће више од 1.000 учесника, бројне бивше и садашња, дипломате на догађају НАТО на којем ће се говорити о миру и сигурности на Балкану.

Уз званични програм седнице Скупштине, Универзитет у Дејтону организује и јавни форум "Дејтонски дијалог - разговори о миру и сигурности на Балкану".

Српски члан и председавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић допутовала је у Дејтон, где ће присуствовати обележавању 30. годишњице од потписивања Дејтонског мировног споразума.

Како се наводи у опису организатора, форум ће се фокусирати на размену идеја међу струњацима за регион, званичницима држава и академије.

Свечаношћу у Вуковом дому културе у Лозници, отворен је 54. Ђачки Вуков сабор, манифестација посвећена стваралаштву младих. И ове године, уз ученике из Србије, о нашој култури и традицији учиће и ђаци из Републике Српске.

Чување језика и писма темељ је на којем се гради будућност, а више од пет деценија трајања Ђачког Вуковог сабора, показатељ је, кажу, да је Тршић доследан чувар српске традиције. Kао и претходних година, част да отвори манифестацију припала је једној од најбољих лозничких ученица.

Kатарина Илић, ученица Гиманзије "Вук Kараџић", отворила је манифестацију овим речима: "Велика ми је част и задовољство што данас, као гимназијалка, у име свих ученика у својству ђака генерације Основне школе "Kадињача" имам прилику да се обратим и свечано отворим 54. Ђачки Вуков сабор, празник језика, знања, културе и традиције."

Српска православна црква и верници прослављају данас младог Светог Николу, дан када су, у 11. веку, мошти овог свеца пренесене из Ликије у Бари. Приликом преноса светих моштију, десила су се многа чуда, која се, кажу, и данас дешавају, па се верници широм света моле овом светитељу када се нађу у невољи или болести.

Сматран свецем још за живота, скроман и честит, Свети Никола помагао је сиромашнима, а важи и за заштитника деце, учених људи, трговаца, морнара, путника.

Код нас се овај светац највише прославља на Никољдан, 19. децембра по новом календару, у знак сећања на светитељеву смрт 343. године.

Они који славе Никољадан, пренос моштију обележавају као преславу, и обрнуто.

Парастосом и полагањем цвећа на Новом гробљу, Бањалука обележава 33 године од смрти 12 беба у тадашњем Клиничком центру које су умрле због недостатка кисеоника. Помен је почео парастосом и полагањем цвећа на споменику 12 беба на Новом гробљу, а венци и цвеће су положени и на споменик "Живот". 

Одлуком Савета безбедности УН, у мају и јуну 1992. године, били су забрањени међународни летови. Чак и они са боцама кисеоника из Београда за Бањалуку нису могли да полете због чега је преминуло 12 тек рођених беба које су биле у инкубаторима.

Прва беба умрла је 22. маја 1992. године, након чега је уследила агонија и смрт осталих беба.

Српска православна црква данас празникује Светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова. Овај празник, уписан у црквени календар подебљаним словом, верници узимају и за крсну славу.

Свети Јован Богослов се родио у рибарској породици веома побожних људи, како су и њега одгајали. Постао је ученик Исуса Христа заједно са братом Јаковом. За њега се верује да је био омиљен Христов ученик. Никада га није напуштао и остао је са Богородицом под крстом када су разапели Исуса, који је касније Васкрсао, и обећао је да ће је чувати и служити јој све до њеног успења.

Касније је отишао у Ефес, добивши задатак да тамо шири Јеванђеље. Био је прогањан, понижаван и мучен, али је успео да доста људи преобрати у хришћанство. 

У току калифорнијске златне грознице 1853. године немачки досељеник у Америку Леви Штраус направио је прве фармерике. 

Прве панталоне биле су од смеђег грубог платна које се користило у рударским камповима и као покривач за запрежна кола. Кројач и клијент Штрауса, Џејкоб Девис стављао је нитне на углове џепова како би ојачао панталоне.

Дејвис је предложио Штраусу да уложи новац у патент и да поделе власништво над патентом.

На данашњи дан 1873. године добили су УС Патент број 139121. Зато се 20. мај 1873. године сматра званичним „рођењем“ фармерица.

Политика, Гордана Чановић


Српска православна црква данас обележава Пренос моштију Светог Саве. Он се одиграо за време краља Владислава 1237. године, из Трнова у манастир Милешево.

Годину дана после смрти светитеља (13. јануар 1236) и сахране у Трнову, у цркви Светих Четрдесет Мученика, свеблажени намесник његов архиепископ Арсеније ражалио се за Светим као за својим оцем и учитељем, па је отишао краљу Владиславу да га моли да светитељеве мошти не леже у туђој земљи већ да га пренесе у његову.

Краљ се обрадовао овом предлогу и послао свог најугледнијег благородника своме тасту, бугарском цару Асепу, са молбом да му да тело Светога Саве. Ипак, наводећи да се светитељ упокојио међу њима и да његово свето тело лежи у цркви са великом почашћу, цар је одговорио да нема потребе да се свете мошти преносе.