Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Тринаестогодишњи К. К. је на данашњи дан пре две године у ОШ "Владислав Рибникар" убио десет особа - деветоро деце и чувара школе. Рањено је неколико ученика и наставница историје. У Београду комеморативни програм поводом друге годишњице. Трећи и четврти мај обележавају се као Дани сећања на жртве масовних убистава. Чланови породица убијених у Основној школи "Владислав Рибникар“ и велики број грађана полажу цвеће, пале свећа и уписују се у књигу сећања.

Радио телевизија Србије, као и остале телевизије у Србији у 8.40 у знак сећања на жртве из Рибникара обуставиле су програм у трајању од једног минута уз текст "Дани сећања на жртве масовних убистава. Памтимо". 

Навршава се 33 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, 2. и 3. маја 1992. године, када су убијена 42 војника, 71 је рањен, а 207 заробљено и мучено у логорима. После више од три деценије, подигнута је оптужница против десет лица за ове злочине. Обележавање годишњице одржава се у Источном Сарајеву и Сарајеву.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и цивилима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници тзв Армије БиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских формација којима су командовали предратни криминалци.

Међународни празник рада - Први мај биће обележен данас широм света, као и у Србији, у знак сећања на дан када су радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време. Празник подсећа на 1. мај 1886, када је више десетина хиљада радника у Чикагу изашло на улице захтевајући боље услове рада и осмочасовно радно време. Организатори протеста су захтеве претходно упутили послодавцима и властима тражећи да их испуне до тог датума. Као одговор, уследила је репресија, а у сукобима са полицијом било је жртава и рањених на обе стране. Исход је био да су седморица синдикалних активиста осуђени на смрт.

Други конгрес Радничке интернационале је одлучио да се од 1890. године, 1. маја широм света одржавају масовне манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. и почетком 20. века добило масовне размере.

И данас су, као и свих претходних година родбина, пријатељи и школски другови погинулих одали почаст и пoклонили се сенима страдалих 1. маја 1999. године у гранатирању аутобуса „Ниш експреса” код Подујева. У незапамћеној трагедији коју су изазвали авиони НАТО-а који су разорном ракетом погодили аутобус на мосту код Подујева погинуло је свих 50 путника, Албанаца и Срба, који су из Ниша преко Прокупља, Куршумлије, Подујева и Приштине тог ратног пролећа кренули за Грачаницу. Међу погинулима било је петнаесторо деце, а животе су изгубили и брат и сестра Марија (15) и Никола (17), који су са баком Смиљаном из Куршумлије кренули до својих родитеља у Грачаници.

Тачан број погинулих тог 39. дана НАТО агресије никада није утврђен, а страдало је како се претпоставља 50 људи.

Данас се навршава 30 година од почетка офанзиве хрватских снага на подручје западне Славоније које је до тада било у саставу самопрокламоване Републике Српске Крајине (РСК). Током дводневне операције „Бљесак”, започете 1. маја 1995. године око пет сати ујутру артиљеријским нападом на Пакрац, хрватска војска је преузела контролу над западном Славонијом. У акцији „Бљесак” страдао је велики број српских цивила, а око 15.000 њих напустило је то подручје.

Према подацима Документационо информационог центра Веритас, у тој акцији је убијено или нестало 283 Срба из западне Славоније.

Веритас наводи да су до сада пронађени посмртни остаци 162 особе, а да се 121 и даље води као нестала.

Највише жртава било је у селима Медари и Пакленица.

Авалски торањ срушен је у НАТО бомбардовању СР Југославије у ноћи између 29. и 30. априла. Био је висок 202,87 метара, а прорадио је, после петогодишње изградње, 1965. године.

Једини торањ на свету, који је за пресек имао једнакостранични троугао као симбол српског троношца за седење, пројектовали су Угљеша Богуновић и Слободан Јањић, као и конструктор, академик Милан Крстић. Наизглед „мршав“, на три ноге, које су се ослањале на темељне блокове укопане 1,4 метра у стену, торањ је одолевао зубу времена и налетима кошаве „шетајући“ у пречнику и од једног метра.

Срушен је 37. дана бомбардовања, сa више авионских бомби у више покушаја током НАТО агресије на СРЈ.

Српска православна црква обележава Побусани понедељак, односно "Васкрс за мртве", дан када се уређују гробови и када се на гробља износе фарбана јаја.

Први дан после Томине недеље је Побусани понедељак. Обичај је на данашњи дан побусати, односно уредити и од корова очистити бусење на гробовима, по чему је овај понедељак и добио име.

Они који данас долазе на гробове стављају обојена јаја, уз поздрав: "Христос васкрсе", чиме се радост највећег хришћанског празника преноси и на оне који више нису са нама. Зато се овај дан зове и "Васкрс за мртве".

У већини места јаја се боје посебно, овога јутра, обавезно у црвену боју и без шара.

У Доњој Градини данас је обележен Дан сећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској (1941-1945) и 80 година од пробоја логораша из концентрационог логора Јасеновац, а обележавању су присуствовали председник Србије Александар Вучић, председник Републике Српске Милорад Додик и други званичници Србије и Републике Српске. На платоу поред гробног поља "Тополе" одржан је парастос жртвама, који је служио владика бањалучки Јефрем, а затим и јеврејска и ромска молитва.

Израелски историчар и стручњак за истраживање Холокауста Гидеон Грајф рекао је да страдање и догађаји из Другог светског рата никада не би смели да се понове и да режим какав је био у НДХ није требало да постоји.

Доња Градина - место туге, бола и стравичних злочина где се тишина најгласније чује (ФОТО/ВИДЕО)

Медији

Томина недеља, осми дан после Васкрса, зове се Томина, а посвећена је Светом апостолу Томи и његовом неверству у Христово Васкрсење. Тог дана је Апостол Тома своју неверу заменио вером. Апостол Тома није био присутан када се Исус јавио апостолима, па му је било тешко да поверује да је Христос васкрсао, па им рече: 

"Ако не видим ожиљак од клинова на његовим рукама и не ставим прст свој у рану од клинова, и не ставим руку своју у његова ребра - нећу да поверујем". 

Прошло је осам дана од Васкрсења, када им се Исус опет јавио. Овога пута био је присутан и апостол Тома. Сумње апостола Томе отклонио је сам Господ, ушавши кроз затворена врата у просторију у којој су се налазили апостоли окупљени на молитву рекавши Томи: 

Српска православна црква данас обележава Источни петак. Овај празник део је Светле недеље, седмице после Васкрса током које се сваког дана служи Света литургија, као и на дан Васкрса. Посвећен је Пресветој Богородици и у црквеном календару уписан подебљаним словом.

На овај покретан празник, као и у среду Светле недеље, не треба постити. Они који посте сваки петак у години, прескачу пост ове недеље, јер се цела прославља као један непрекидни дан.

Празник Мајке Божије

Источним петком зове се у народу празник Мајке Божије. Његово обележавање јр потекло у храму који је подигао је византијски цар Лав Велики у петом веку код извора поред Цариграда, који се називао “Живоносни источник”.