Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Документациони центар 'Веритас' је у саопштењу подсетио да је на данашњи дан, 29. септембра 1991, мајор ЈНА Милан Тепић, у циљу спречавања предаје складишта припадницима ЗНГ минирао то складиште у Беденику код Бјеловара, у којем је било 170 тона експлозивних средстава, када су погинули Тепић и војник Стојадин Мирковић који, упркос мајоровој наредби, није хтео да се преда. Хрватска страна је потврдила губитак 11 својих војника, а после предаје стрељали су командира страже на том објекту Ранка Стевановића, наведено је у саопштењу.

За злочине над припадницима ЈНА, иако је било и пријава пред Хашким трибуналом и оптужница пред Војним судом у Београду и суђења пред хрватским судовима, још нико није осуђен, пише у саопштењу.

У поподневним часовима 24. августа 1914. године српска војска налазила се на Сави, тадашњој граничној линији. Пораз инвазионих трупа генерала Оскара Поћорека био је потпун и на данашњи дан Срби су постигли тријумфалну победу у Церској бици.

Ова победа била је прва савезничка победа у Првом светском рату, што је имало огроман значај. Углед Срба овом изузетно је порастао, а намера Поћорека да победом честита рођендан владару, старом Францу Јозефу, 18. август, претворила се катастрофу.

Процене о броју жртава разликују се. Претпоставља се да су Срби имали преко 3.000 погинулих са приближно 15.000 рањених, док је супротна страна имала око 8.000 мртвих и око 30.000 рањених. Заробљено је 4.500 аустроугарских војника.

У меморијалном комплексу "Шушњар" у Санском Мосту је обележена 84 година од усташког злочина над 5.500 Срба, Јевреја и Рома на Илиндан 1941.

У Храму Светог Петра и Павла у Санском Мосту служена је света литургија, а положени су и венци жртвама усташког терора  на локацијама Милин бирт и Клаоница.

Усташе су на Илиндан, у овом месту извршиле покољ више од 5.000 Срба и 50 Јевреја, док је на исти дан на подручју тадашњег среза Санског Моста убијено више од 10.000 Срба. 

ВИДАКОВИЋ: УСТАШКИ ЗЛОЧИН У ШУШЊАРУ ИМА ЕЛЕМЕНТЕ ГЕНОЦИДА

У месту Велика код Плава обележена је 81. годишњица једног од најстрашнијих злочина над српским становништвом у Црној Гори, који су 28. јула 1944. године починиле јединице нацистичке СС дивизије „Скендербег“ уз помоћ локалних сарадника. У том монструозном покољу на зверски начин је убијено више од 500 цивила, међу којима и преко стотину деце.

Помен жртвама служили су митрополит будимљанско-никшићки г. Методије и епископ пакрачко-славонски г. Јован, у присуству бројних верника и представника јавног живота. Литургија и парастос одржани су као израз хришћанског сећања и народне туге, али и као подсетник на истину коју не смије прекрити заборав.

У шуми Машвина, на Кордуну, усташе су на данашњи дан 1942. године у збеговима и селима поклале више од 420 српских цивила, међу којима је било 20 деце, од пет до седам година, подсећа Удружење "Јадовно 1941".

О бестијалности усташког злочина сведочи и податак да су децу скинули голу, свезали им руке, положили на леђа у круг, како би од тела убијене деце формирали такозвано усташко "мртво коло".

Сведочанства о овом догађају показују да је геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској био манифестација исконског зла, тешко разумљивог и никада до краја објашњивог. Овај злочин описан је у књизи Милоша Гаћеше "Строј завичаја - Кордун 1942"... ДАЉЕ

СРНА

Никола Басара: Исконско зло - покољ деце у Машвини 

Дан сећања на децу убијену током геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ 1941-1945. године биће обележен данас у засеоку Мацуре код Пријердора у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

У Независној Држави Хрватској, према непотпуним историографским подацима, на најзверскије начине убијено је и уморено 74.642 деце старости од новорођенчета до 14 година, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, преноси РТРС.
Председник Републике Српске Милорад Додик истакао је да су ти невини мали људи симбол најдубље неправде и вапај савести човечанства против мржње и људског зла.

У Братунцу се обележавају 33 године од злочина над 3.267 Срба из средњег Подриња и Бирча, почињеног током Одбрамбено-отаџбинског рата.

Помен страдалима служиo je патријарх српски Порфирије, у присуству високих званичника Српске и Србије. У Републици Српској данас је Дан жалости.

Српске жртве не смеју да буду заборављене, изјавио је председник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић у емисији "Актуелно". Циљ је, каже, да се уз молитву и присуство светој архјерејској литургији ода почаст страдалим Србима.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић истакао је да није било Војске Републике Српске да би број српских стратишта био далеко већи.

На Мраковици се обележавају 83 године од Битке на Козари, симбола страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа у Другом светском рату, током које је убијено око 40.000 цивила, а 68.000 је одведено у логоре, међу којима више од 23.000 деце.

Немачко-усташка операција "Западна Босна" изведена је од 10. до 15. јула 1942. године, а план је био потпуно уништење партизанског покрета на подручју Козаре и Поткозарја.

Током немачко-усташке офанзиве испражњено је и опустошено 140 српских села Козаре и Поткозарја.

Парастос код Спомен-крста за страдале служи свештенство архијерејског намесништва приједорског. Обележавању присуствују председник Републике Српске Милорад Додик и председник Народне скупштине Српске Ненад Стевандић.

У манастиру Житомислић код Мостара обележен је празник Светих новомученика житомислићких, који се од 2022. године, празнује у свим православним храмовима. Свету архијерску литургију служили су епископи захумско-херцеговачки Димитрије и бихаћко-петровачки Сергије. Обележено је и 20 година од обнове манастира. Житомислићке новомученике чини братство манастира који су на данашњи дан 1941. године мучки убијени од усташке руке.

Братство предвођено тадашњим игуманом Константином Вучуровићем и још седам јеромонаха, искушеника и богослова, бачено је у јаму Видоњу изнад Билетић поља код Мостара. Те кобне 41. и бројне породице у долини Неретве, остале су без својих најмилијих.

Први дан Курбан-бајрамa

Муслимански верници широм света данас обележавају први дан Курбан-бајрама, једног од два најважнија исламска празника. Курбам-бајрам траје четири дана, до 9. јуна. Високи званичници Србије упутили честитке.

Курбан-бајрам, познат и као Хаџи-бајрам, јер у овим данима близу два милиона муслимана иде на ходочашће у Меку и Медину, муслиманска света места.

Муслимани су данас после изласка сунца у џамијама клањали бајрам-намаз, чиме је озваничен почетак четвородневног празника.

За овај празник специфично је клање курбана, односно жртвовање овце или говечета, што, према исламском учењу, верника приближава Богу.

РТС