Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

На данашњи дан 1893. године рођен је Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у Отаџбини (четнички покрет). У Други светски рат ушао је као пуковник а избегличка влада му је доделила чин генерала, као и место министра војног. Учествовао је у ослободилачким ратовима 1912-1918.

У међуратном периоду извесно време био је војни аташе у Прагу и Софији. После капитулације 1941. одлучио се на отпор окупатору, што је започео половином маја 1941. Одмазде које је спроводио окупатор временом су га приморале на тактизирање, што ће имати за последицу да су се Британци и Американци одлучили да подрже ефикаснији Партизански покрет (Народноослободилачка војска) који је предводио Јосип Броз Тито.

Пре 210 година, од избијања Другог српског устанка, који је означио почетак краја турске владавине у Србији. Милош Обреновић је после празничног богослужења у цркви брвнари у Такову код Горњег Милановца на празник Цвети, позвао угледне Србе да поново узму оружје у руке и наставе борбу за слободу коју је 1804. године током Првог српског устанка започео Карађорђе Петровић.

После двомесечних борби које су започеле 23. априла 1815. године, Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова. Вештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. закључио усмени мир са Марашли Али-пашом, према коме је признат за врховног српског кнеза.

У ноћи између 22. и 23. априла 1999. године, НАТО је бомбардовао зграду РТС-а, када је погинуло 16 запослених у тој медијској кући. То је био први случај да је медијска кућа проглашена легитимним војним циљем. Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч” 2000. године је саопштила да није било оправдања за бомбардовање телевизије.

Бивши директор РТС Драгољуб Милановић је 2002. осуђен на 10 година затвора, јер није поштовао наређење тадашње Савезне владе и људе и технику изместио из објеката у Абердаревој и у Хиландарској улици.

Челници НАТО тврдили су да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала, која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак

Oбележена је80. годишњица од пробоја јасеновачких логораша у селу Млака крај Јасеновца. Помен је служен у Храму Светог пророка Илије. 

Концентрациони логор Јасеновац, био је највећи логор смрти у тадашњој НДХ на простору окупиране Југославије за време Другог светског рата.  Формиран је у августу 1941. године, обухватао је око 80 логора, а Доња Градина је била највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац. Усташе су у априлу 1945. године почеле коначну ликвидацију логора, што је подразумевало да буду убијени сви преостали логораши, уништена архива, а објекти логора спаљени и уништени до темеља.

Српска Православна црква и верници славе данас други дан Васкрса, у народу назван Светли понедељак. Сутра је Васкршњи уторак, по народном веровању, једини добар уторак у години. Васкрс се слави три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обележени и данашњи Васкршњи понедељак и сутрашњи Васкршњи уторак. 

Васкршњим понедељком започиње такозвана Светла недеља, која се сматра продужетком Васкрса. Врло је раширен и назив "Бела недеља", јер спада у трапаве седмице, током којих се не посте ни среда ни петак. 

Васкрс се слави од времена првих апостола, њиме хришћани наглашавају своју веру и победу живота над смрћу. 

Редакција 'Радио Оазе' свима вама који читате ове редове, а који славите Васкрс, честита највећи хришћански празник и жели добро здравље, мир и благостање, уз сверадосни хришћански поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРЕСЕ!

Православни хришћани широм света данас обележавају Васкрс, празник који симболизује победу живота над смрћу. 

Васкрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победа вере и живота над смрћу.

На Васкрс се скидају олтарске двери да би се тиме показало да је Исус Христос, по црквеном учењу, Васкрснућем победио смрт и отворио рајска врата. 

По црквеном учењу, Исус је распет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, а у недељу зором, осетио се снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус Васкрсао.

Осим православних верника, Васкрс ове године истог дана прослављају и остали хришћани. Највећи хришћански празник, који симболизује победу живота над смрћу, данас славе католици, протестанти, англиканци и друге западне хришћанске цркве.

Хришћани широм света прослављају највећи хришћански празник - васкрснуће Исуса Христа. Осим православних верника, празник ове године истог дана прослављају и сви верници који припадају црквама западног обреда. 

Васкрснуће сина Божијег темељ је хришћанске вере, обнова живота, симбол неуништивости духа на коме почива вера у Бога.

Празник започиње одласком на свечану службу, која подсећа да је Исус Христ, Месија, који се оваплотио од Духа Светога и деве Марије и постао човек, дошао у овоземаљски живот да би својом жртвом на крсту спасио сав људски род од греха. Затим је васкрсао из мртвих.

Сваке године на Велику суботу, баш на онај дан између голготског Распећа на Велики петак и Васкрса Сина Божијег у недељу, у Јерусалиму на земљу са неба силази Благодатни огањ и изнова сведочи Христово Васрксење и победу Живота над смрћу. Христос Васкрсе!

Велика субота је дан у који је, колико нам је познато, тело Господње боравило баш ту, у гробу, у Кувуклији. Дан који је свет провео "без Бога", који је пострадао на крсту за опроштење грехова света. Тај дан је и један од могућих симболичких представа целокупне историје палог човечанства, јер означава трајање између богоубилачког (отпадничког) повратка у таму и васкршње победе над победама: победе над смрћу и обнове човечанства Божијег.

Гроб Господњи је место у пећини где је лежало тело Христово после погреба. Сада је то Кувуклија, капела Христовог гроба у храму Васкрсења у Јерусалиму.

Како нам се празник ближи увек се наметне недоумица - да ли се слави Васркс или Ускрс, после које многи, помирљиво у духу празника, констатују: „Може и једно и друго“.

Да ли је баш тако? Ако ћемо по црквеним књигама - није, јер у недељу ће православни верници прославити Исусов повратак у живот, односно васкрсење. Зато, Српска православна црква упућује да је правилно рећи Васкрс.

- Све богосложбене речи у српском језику вуку корене из црквенословеског, а оне из грчког језика. На црквенословенском се каже „Христос воскресе“ и „Воскрсеније Христово“. У тропару који певамо на црквенословенском каже се „Христос воскресе из мертвих“, а на српском „Христос васкрсе из мртвих“. Закључак је - каже се Васкрс као што и пише у црквеним календарима - објаснио је свештеник из ужичког краја.