Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Верници широм света данас обележавају Велику суботу, други дан хришћанске жалости после Великог петка - дана распећа Исуса Христа. Велику суботу верници обележавају у молитви и тишини.

На овај последњи дан недеље страдања и смрти верници целивају плаштаницу на Христовом гробу која се на Велики петак свечано износи пред православне олтаре и крајем дана у суботу, пред славље Васкрсења, уз посебан ритуал опхода око цркве уноси у олтар.

Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник Васкрсења. Свештеници у православним храмовима се у знак Васкршње радости и победе над смрћу пресвлаче у светле одежде и у осветљеној цркви читају Јеванђеље о радосној вести анђела. 

Хришћани који се придржавају јулијанског календара данас обележавају Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи.

Велики петак се сматра најтужнијим даном хришћанства. Према веровању, Исус је тог дана одведен из куће првосвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата који га је осудио да буде распет на крсту.

Гледајући шта народ и војници раде са њим, рекао је: 

„Оче, опрости им јер не знају шта раде!”

На Велики петак се пости. Обичај је да се на тај дан фарбају васкршња јаја, најчешће црвеном бојом која симболизује Христову крв. 

На Велики петак се не пева и не весели се.

Навршило се 26 година од када је у НАТО бомбардовању СР Југославије од касетне муниције у београдском насељу Батајница страдала трогодишња Милица Ракић. Девојчицу су погодили фрагменти бомбе док се налазила у купатилу на другом спрату породичне куће која је удаљена око километар од некадашњег аеродрома Батајница.

У том нападу је рањено још пет цивила.

Њен отац Жарко, пореклом из Босанског Петровца, сведочио је да је сцена удара била стравична и да је купатило из ког је на рукама изнео ћерку било пуно гелера.

Српској православној цркви раније је поднета иницијатива за канонизацију мале Милице.

Православни верници обележавају данас Велики Четвртак као сећање на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и његових ученика. Ово је један од најзначајнијих дана у току Велике или Страдалне недеље када је установљена света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије. Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и, поделивши га апостолима, рекао: 

"Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова".

Затим је узео чашу вина и додао: 

"Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха".

Христове речи понављају се на Велики четвртак на литургијама пре причешћа верника, по узору на прво причешће Христа и његових апостола.

На Калемегдану је данас свечаном церемонијом, полагањем венаца и почасном паљбом Војске Србије обelљежено 158 година од предаје кључева града Београда које је турски командант Али-Риза паша дао кнезу Михаилу Обреновићу.

Свечаност је одржана у оквиру манифестације Дана Београда која је организована од 15. до 17. априла.

Почасна паљба Војске Србије уприличена је са Калемгданске терасе, а испред спомен обelежја одиграна је драмско-сценска реконструкција примопредаје кључева.

Клуб љубитеља историјског плеса извео је "Коло кнеза Михиала" и "Коло мајора Гавриловића".

Почиње седма, последња недеља Васкршњег поста. Сви дани у њој носе назив Велики, па је тако данас Велики понедељак. Последња седмица Васкршњег поста, Страсна или Страдална седмица уводи у Тајну страдања Господњег.

У овој седмици верници би требало да се потруде да опросте једни другима све међусобне грехе и увреде, јер, учи хришћанство, ако опростимо другима и Христос ће опростити нама. Црквеним типиком од најстаријих времена за ову недељу прописан је најстрожији пост, на води.

Једу се само хлеб, со и воће, а Велики петак и Велика субота потпуно су без хране. Уље и вино дозвољени су само на Велики четвртак, јер је тога дана установљена Света тајна причешћа.

Српска православна црква прославља данас празник Цвети или Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим. У хришћанским књигама описано је да је на Цвети, Христос на магарцу ујахао у Јерусалим. 

Дан по Васкрсењу Лазара, у недељу, Господ Исус Христос пошао је са ученицима у Јерусалим јер се приближавао јеврејски празник Пасха. Много народа похита да свечано прослави овај празник, а како пуче глас да долази Христос, многи из Јерусалима пожурише Му у сусрет. Народ га одушевљено дочека, али се на лицу Христовом видела туга, јер је знао да ће сву песму ускоро заменити урлици "распни Га, распни".

Праћен народом, Господ се упутио ка храму. 

Српска православна црква прославља данас празник Васкрсења Лазаревог или Лазареву суботу, успомену на последње чудо Христово пред Недељу страдања, смрт и Васкрсење. Ове године, због пандемије и здравствених мера, уместо у храмовима, обележиће се у домовима. Лазарева субота, Врбица или Субота Светог Лазара обележава се још од IV века и посвећена је Лазару кога је Исис Христос васкрсао из мртвих. Овај празник многи славе и као крсну славу. 

Празник носи име Врбица због легенде да се на овај дан брало озеленело врбово пруће и веровало се да се тиме преноси снага и здравље на децу. 

Догађај Лазаревог Васкрсења се, према јеванђељима, догодио у Витанији и увод је у нову веру у Васкрсење.

 Данас се навршавају 25 године од напада НАТО авијације на путнички воз на улазу у Грделичку клисуру, када је погинуло најмање 15 цивила, велики број путника рањен, а многи се воде као нестали. 

Авиони НАТО пакта су код Грделичке клисуре, 18 километара јужно од Лесковца, са неколико ракетних пројектила директно гађали међународни путнички воз број 393 Београд-Солун. 

Напад је почео у 11.39 часова другог дана православног Васкрса, а у том тренутку путнички воз се кретао из правца Ниша према Врању. Први пројектил погодио је конструкцију железничког моста, оштетио и електрични вод, па је воз стао. После тога пројектили су погодили и запалили два вагона. Наводни циљ авиона НАТО био је друмски мост, познатији као Сарајевски мост.

Јевреји широм света започињу прослављање Пасхе, историјског празника установљеног у спомен спасења тог народа од египатског ропства. Сматра се најстаријим празником.

Вечерас, са заласком сунца, Јевреји започињу обележавање Песаха, једног од најзначајнијих јеврејских празника, који се назива још и празником пролећа и бесквасног хлеба.

Обележава ослобађање јеврејског народа из египатског ропства пре више од 3300 година, прелазак преко Црвеног мора под вођством Мојсија, и долазак у обећану земљу.

Припреме за празник трају више од недељу дана. Куће се чисте од свих трагова ферментисане хране са квасцем, посуђе искувава. Песах се слави осам дана. Прво вече, после молитве са заласком сунца, у кругу породице, почиње традиционална свечана вечера, "Седер песах".