Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Први викенд у августу увек је продужен јер се тада обележава Civic Holiday, Дан грађана, један од најстаријих националних празника Канаде. Предлог за овај празник је градском већу Торонта је септембра 1861. године изнео одборник Џон Кар, који је истакао би то била прилика да житељи града имају времена за слободно време и рекреацију. Тада је, наиме, било мало празника и слободних дана, јер су се обележавали само Васкрс, Божић, рођендан краљице Викторије у мају, а недеље су биле посвећене религији.

Од 1969. године овај дан у Торонту и Онтарију носи почасну титулу Симко Дан, у знак сећања на Џона Грејвза Симкоа, првог заменика гувернера Горње Канаде, заговорника закона против ропства у том делу земље, и једног од иницијатора при успостављању града Торонта.

Навршава се 30 година од почетка хрватске војно-полицијске акције „Олуја”, односно напада на Србе у Крајини. Према подацима документационог центра „Веритас”, током акције хрватских снага погинуло је и нестало 1.960 Срба, а протерано најмање 220.000 становника некадашње Републике Српске Крајине.
У Хрватској војно-полицијској акцији „Олуја” августа 1995. која је започела ујутро 4. августа, масивном војном акцијом оружаних снага Хрватске извршена је агресија на простор Републике Српске Крајине, односно север Далмације, Лику, Кордун и Банију. Фирма Милитари профешенал рисорсис (Military Professional Resources-MPRI)  са средиштем у Александрији, Вирџинија, САД, у којој су биле ангажоване стотине пензионисаних генерала САД, припремала је операцију.

Српска православна црква прославља данас Светог пророка Илију - Илиндан, који је веома поштован светитеља у српском народу и целокупном православљу као строг и непоколебљив проповедник хришћанских вредности. Према предању, Свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио ученицима са поукама нове вере, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама.

Свети Илија је присутан и у визији Светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске цркве и други долазак на земљу Христа Спаситеља - ново преображење коме се нада и у који верује хришћански свет.

У меморијалном комплексу "Шушњар" у Санском Мосту је обележена 84 година од усташког злочина над 5.500 Срба, Јевреја и Рома на Илиндан 1941.

У Храму Светог Петра и Павла у Санском Мосту служена је света литургија, а положени су и венци жртвама усташког терора  на локацијама Милин бирт и Клаоница.

Усташе су на Илиндан, у овом месту извршиле покољ више од 5.000 Срба и 50 Јевреја, док је на исти дан на подручју тадашњег среза Санског Моста убијено више од 10.000 Срба. 

ВИДАКОВИЋ: УСТАШКИ ЗЛОЧИН У ШУШЊАРУ ИМА ЕЛЕМЕНТЕ ГЕНОЦИДА

На индентификацију чека још 850 жртава

Уочи облелжавања три деценије од Операције "Олуја" хрватске војске која представља и највећи прогон српског народа у новијој историји, на индентификацију и даље чека више од 850 жртава.

Четвртог августа 1995. године Хрватска је покренула акцију "Олуја" која је за циљ имала етничко чишћење Срба са простора некадашње Српске Крајине. Убијено је или нестало око 2.000 Срба, протерано више од 220 хиљада. Од годишњице до годишњице - прошле су три деценије. Истина о несталима још се не зна и то је оно што продубљује бол и продужава агонију породица.

"У мени још увек постоји трачак наде да ће неком прорадити савест, да ће се проговорити где су њихови посмртни остаци, да их за време мог живота сахраним како доликује. 

У Тр­но­ву је ју­че обе­ле­жен Дан стра­да­ња срп­ског ста­нов­ни­штва у тој оп­шти­ни, јед­ном од нај­тра­гич­ни­јих ме­ста срп­ске но­ви­је исто­ри­је. То­ком ра­та од 1992. до 1995. го­ди­не у Тр­но­ву и окол­ним се­ли­ма уби­јен је 101 ци­вил срп­ске на­ци­о­нал­но­сти. На пр­вој ли­ни­ји од­бра­не жи­во­та је да­ло 130 бо­ра­ца с под­руч­ја ове оп­шти­не.

Зло­чи­ни над Ср­би­ма на под­руч­ју Тр­но­ва по­чи­ње­ни су већ на са­мом по­чет­ку ра­та, од стра­не та­ко­зва­не Ар­ми­је БиХ. Ме­ђу жр­тва­ма би­ло је и де­це. Нај­мла­ђа жр­тва има­ла је тек 18 ме­се­ци, а нај­ста­ри­ја 96 го­ди­на. На ме­сту бо­ла, код Цен­трал­ног спо­ме­ни­ка, ју­че су по­ло­же­ни вен­ци и цве­ће. На­чел­ник Тр­но­ва Ми­ро­слав Бје­ли­ца ре­као је да је ова ло­кал­на за­јед­ни­ца ме­ђу нај­стра­дал­ни­ји­ма у ра­ту.

Сви православни верници обележавају 30. јула празник 

свете великомученице Марине, у народу познат као Огњена Марија, која се поштује као борац за хришћанску веру и заштитница жена.

Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антихије. Крстила се у 12. години и због вере у Исуса Христа страдала је у време цара Диоклецијана. Према народном веровању, Света Марина пали и кажњава огњем и као Свети Илија који кажњава громом она спада у "огњевите" свеце.

Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине "гори небо и земља", не раде никакви послови. У народном предању чувају се примери о ватри или громовима који су у вреле празничне дане спалили жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.

У Трнову је обележен Дан страдања српског становништва те општине у Одбрамбено-отаџбинском рату. После литургије служен је парастос жртвама код централног споменика и положени венци. Убијен је 101 цивил, а за одбрану огњишта живот је положило 130 трновских бораца. Најмлађа жртва имала је 18 месеци, а најстарија 96 година. По броју убијених у односу на број становника, Трново је по страдању друга општина у Републици Српској у протеклом рату.

Венце и цвеће на спомен-обележју у Трнову положили су званичници Републике Српске.

Јединице Војске Републике Српске су 12. јула 1993. године ослободиле Трново, где су затекле само згаришта и рушевине, јер је 98 српских села уништено, као и сви привредни објекти.

У месту Велика код Плава обележена је 81. годишњица једног од најстрашнијих злочина над српским становништвом у Црној Гори, који су 28. јула 1944. године починиле јединице нацистичке СС дивизије „Скендербег“ уз помоћ локалних сарадника. У том монструозном покољу на зверски начин је убијено више од 500 цивила, међу којима и преко стотину деце.

Помен жртвама служили су митрополит будимљанско-никшићки г. Методије и епископ пакрачко-славонски г. Јован, у присуству бројних верника и представника јавног живота. Литургија и парастос одржани су као израз хришћанског сећања и народне туге, али и као подсетник на истину коју не смије прекрити заборав.

Српска православна црква данас литургијски обележава 26. јула Светог архангела Гаврила, слави га као благовесника који је најављивао све значајне догађаје у хришћанству.

Празник установљен је на Светој Гори у деветом веку поводом јављања архангела Гаврила у келији код Кареје, где је прстом на камену исписао песму Богородици. Овај архангел саопштио је пророку Мојсију како је створен свет, што је он записао у књизи Постања, пророку Данилу тајне о будућим царствима и доласку Спаситеља, Светој Ани да ће родити благословену Деву Марију, првосвештенику Захарију да ће му се родити син Јован Претеча.

Светој Деви у Назарету благовестио је зачеће и рађање сина Божјег.