На данашњи дан 1999. године, убијен је Славко Ћурувија, новинар и власник "Дневног телеграфа" и "Европљанина". Ћурувија је убијен током НАТО бомбардовања, у хаустору зграде у којој је становао у центру Београда. Апелациони суд у Београду правоснажно је ослободио четворицу некадашњих радника Државне безбедности од оптужби за учешће у убиству.
Славко Ћурувија је убијен 11. априла 1999. током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, у хаустору зграде у којој је становао у центру Београда. Убице су у Ћурувију с леђа испалиле 17 метака. Ћурувију је према пресуди убило Н. Н. лице, док су му припадници Државне безбедности дали логистичку подршку.
Данас се навршило 26 година од почетка несумњиво најчувенија битка у савременој српској историји - битка на Кошарама, када су припадници терористичке ОВК уз помоћ НАТО авијације и албанске војске намеравали да заузму караулу Кошаре, а затим направе коридор за копнену инвазију из правца Албаније. Напад је покренут у три правца према врху Расе Кошарес, ка караули Кошаре и према врху Маје Главе. Битка је трајала све до потписивања Кумановског споразума и повлачења Војске Југославије са Косова и Метохије, односно 10. јуна 1999. године.
Упркос огромним напорима ОВК и њихових западних покровитеља, и заузимању локација од стране терориста, Војска Југославије успела да стабилизује фронт на другој линији одбране и спречи даље напредовање, односно копнену инвазију на СРЈ.
Српска православна црква и верници данас празнују Сабор Светог Архангела Гаврила, и његово јављање кроз сву историју људског спасења. Сматра се заштитником људи и животиња.
Архангел Гаврило, благовесник радости, један је од седам великих ангела серафима који су учествовали у стварању света, најближих престолу Господа. Сматра се весником тајни Божјих.
Одавнина, слави се први дан после Благовести, чиме се одаје поштовање ономе који је послужио тајни људског спасења. Лик анђела Гаврила са пресветом Богородицом Маријом, која прима Благовест, слика се на царским дверима православних олтара која се симболично отварају у току литургије јер је овај догађај отворио пут у Царство небеско.
Пре 31 годину на данашњи дан новинарка "Дуге" Дада Вујасиновић пронађена је мртва у свом стану. Случај до данас није разрешен.
Према извештају Холандског форензичког института из Хага о случају Даде Вујасиновић од пре девет година, реч је о убиству, самоубиству или несрећном случају. Од тада се тапка у месту тако да и на ову годишњицу смрти новинарке, нових информација о узроку смрти нема.
Адвокат Марко Пушица рекао је за УНС да је протеком 30 година од догађаја, по Кривичном законику, наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за кривично дело убиства. Према његовим речима, случај сумњиве смрти Даде Вујасиновић још увек се решава у предистражној фази.
Српска православна црква прославиће данас празник Благовести, у помен на догађај када је Арханђео Гаврило јавио Пречистој Девици Марији да ће родити сина којем ће дати име Исус.
Пола године пошто је првосвештенику Захарији пројавио да ће у дубокој старости добити сина који ће бити Господњи Претеча /Свети Јован Крститељ/, Арханђео Гаврило јавио се Пречистој Девици Марији у Назарету, поздравивши је речима:
"Радуј се, благодатна! Господ је сa тобом, благословена си ти међу женама!"
Зачуђеној и уплашеној Девици Марији, Арханђео објашњава необичан поздрав:
"Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина и наденућеш му име Исус.
Низом манифестација данас је обележено 84 годинe од како је нацистичка Немачка бомбардовала Београд, 6. априла 1941, уз велике људске жртве и материјална разарања, чиме је на подручју Краљевине Југославије започео II светски рат.
У Алеји страдалих у шестоапрлиском бомбардовању укупно је сахрањено 1.992 људи. Од тог броја је идентификована 631 особа. Не зна се идентитет 909 мушкараца, 393 жене и 59 деце, навели су из Владе.
Београд су авиони бомбардовали у рано јутро без објаве рата, у више таласа, иако је био проглашен за отворени град.
Нападу је непосредно претходило неколико драматичних дана - потписивање Тројног пакта, пуч официра и 27-мартовске демонстрације због чега је Адолф Хитлер наредио одмазду.
Пре 26 годинa НАТО авиони су деветог дана агресије на Србију (СРЈ) срушили први мост - Варадински мост преко Дунава у Новом Саду. Том приликом живот је изгубио Новосађанин Олег Насов (29).
Одмах по завршетку НАТО агресије приступило се изградњи новог моста.
Крајем 1999. уклоњени су остаци старог моста и почетком 2000. године радници нишког МИН-а су даноноћно радили да би Новом Саду обезбедили нови стални мост. Отворен је септембра 2000. године, непосредно пред изборе. На отварању је добио име „Варадинска дуга”, али касније је име промењено у Варадински мост.
Мост Краљевића Томислава грађен је од 1921. до 1928. године на локацији која је пре Првог светског рата била предвиђена за градњу сталног моста.
Први април се већ вековима обeлежава, али је његово порекло нејасно.
Историја збијања шала 1. априла је обавијена тајном - једни тумаче да се овај "народни празник" појавио крајем средњег века у Француској, други да је пренет са Истока а трећи да вуче корене из старог Рима.
Пoшто су променили календар постављајући новогодишњи празник на почетак јануара уместо дотадашњег римског календара који је почињао крајем марта или почетком априла, ненамерно су фиксирали још један важан датум - 1. април. Будући да је свет, истина полако али сигурно, почео да следи нови календар, Французи су оне који су прослављали нову годину у пролеће називали "априлске луде".
Тако је вековима, касније 1. април крајње спонтано постао и остао "дан глупана", "дан свих луда" и “дан шале и смеха".
Представници Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. положили су цвеће на гробницу сердара Јанка Вукотића на Новом гробљу у Београду, одајући помен војсковођи на дан његове смрти 1927. године. Председник Савеза Иван Стратимировић обратио се поштоваоцима заслуга сердара Јанка, који су се окупили упркос ветровитом и хладном времену, поручујући да не смемо да заборавимо хероје за нас важних историјских битака.
„Поменом великом војсковођи, данас се подсећамо и на јунаштво српске и црногорске браће у војсци Краљевине Црне Горе, који су у борбама код Мојковца на Бадње вече и Божић 1916. разбили аустро-угарске трупе, онемогућивши им да пресеку пут српској војсци.
Српска православна црква данас слави Часне вериге Светог апостола Петра. Овај празник, уписан подебљаним словом у црквеном календару, свечари узимају и за крсну славу.
Када је Ирод бацио у тамницу апостола Петра, апостол је био окован у двоје вериге. Док је ноћу апостол спавао између двојице војника, анђео Господњи куцнуо га је у ребра, пробудио га и извео, а вериге су спале са њега.
Цео Јерусалим је чуо за ово и неки хришћани кришом су узели те вериге и чували их код себе. Апостол Петар је по изласку из тамнице отишао у друге крајеве да проповеда реч Божју и више се није појављивао у Јерусалиму. А вериге су добиле целебну силу од апостолског тела да исцељују од болести и изгоне зле духове.
Ауторска права Радио Оаза 2026